Светиње

У БРДИМА ИЗНАД ДРИНЕ, ПОД РЕБРОМ МЕДВЕДНИКА, РУСКИ МАНАСТИР
У васељени светли храм
Чак и кад добро знаш какав те призор чека, намах станеш погођен миљем, погођен лепотом. На темељу од тесаног камена стоји лепа дрвена црква, права руска. Топла дрвена чипка заличи на старе словенске одежде и хиперборејске руне. Да у јулу 1914. и у децембру 1915. није било цара Николаја II, данас можда не би било Србије. Њему и његовој мученичкој породици посвећен је овај храм, још један мост између Србије и Русије

Пише: Бранислав Матић

Као да је с неба спуштен, као да је из степе пренет, пред нама израња храм.
– Зашто као? Па јесте нам из Русије стигао, небеским друмовима.
Са Дринске магистрале, у Бачевцима, на размеђу Бајине Баште и Љубовије, баш код сеоске цркве, скрене се узбрдо. Иде се неколико километара, уским друмом, под ребро Медведника. Кад већ проради црв сумње и помислите да сте залутали, на падини са леве стране, на пропланку између густих букових и грабових шума, заплави се кров. Капелица као у Подмосковљу, недалеко од ње конак и српска црква-брвнара. Све новосаграђено. Као предстража. Онда још сто-двеста метара шумским путем.
Чак и кад добро знаш какав те призор чека, намах станеш, погођен миљем, погођен лепотом. На темељу од тесаног камена стоји леп дрвени храм, прави руски. Руског облика и духа, руских купола и звона, руског срца. Не превелик, сав од мере и љупкости, као да ипак није донет него баш ту никао. Из земље и шуме, из молитве и древних сећања.
И ако баш ништа не знаш о овом храму и сакралној архитектури, кад видиш ту топлу дрвену чипку, понегде налик на хиперборејске руне и старе словенске одежде, непогрешиво знаш да је ово руско. И твоје.
– Камен за темељ је одавде. Све остало је из Русије. Дрвени елементи су донети овако обрађени. Овде су само склопљени, без иједног ексера, онако како то од давнина раде руски мајстори. Ни Бог није људе закивао за себе, него их је заветовао. На томе све почива, па и ово.

ОСВЕШТАВАЊЕ И ПРОСЛАВЉАЊЕ

Овде у засеоку Јасик, на месту званом Делијски град, данас је пуно људи. Сјатили се са свих страна, из Српске и Црне Горе, из Крајине и са Југа, из Чачка и Ужица, из Београда и Ваљева, из свих оближњих градова дуж Дрине. И из Русије, конечно. Седамнаести је јул, дан када Црква помиње и прославља свете царствене страстотерпце и новомученике Романове: цара Николаја II, царицу Александру, царевића Алексеја, велике кнегиње Олгу, Татијану, Марију и Анастасију. Њима је и посвећен нови храм, који се управо данас освештава.
Литургију служи Његово Преосвештенство епископ шабачки Лаврентије. Саслужује више свештеника. Једну велику групу верника и учесника у програму предводи Србољуб Хаџи Стојковић, свештеник Цркве свете великомученице Марије из Атенице, предграђа Чачка. Ту су и месни парох из Бачеваца Миломир Тадић, намесник Азбуковачке црквене општине Драган Секулић, из Грачанице је стигао свештеник Бранко Цветиновић. Ту је и монахиња Олга, Рускиња, и њено сестринство, које ће, знамо, тек расти и јачати. А испред свих и иза свега стоји архимандрит Руске цркве Сергије Фјодоров, пламен и харизматичан, снажне речи и жежене молитве.
Литургија је дуга и лепа, нови храм светли у васељени. Тренутак дубок и свечан, у облачном дану нешто се над нама отвара, ко зна докле допире. Потом, мали уметнички програм и обед. Црквени хор састављен од девојака и деце, пун продуховљених цветака, узноси нас високо. Стари гуслар пребира по летопису. Непрестан је молитвени помен Романових, с тугом и благодарношћу.
– Да у јулу 1914. и у децембру 1915. не беше цара Николаја II, данас можда не би било Србије. Са њим уз себе, имали смо Лондонски уговор (прочитајте га поново и пажљиво), без њега добили смо Версај и гробницу звану Југославија. Мир душама царствених мученика.

ИДЕЈА, ПУТ, МОСТОВИ

Вјачеслав Заренков је у Санкт Петерсбургу велики привредник, у озбиљним пословима. Другачије размере и ред величина, цифре за вртоглавицу. По свој прилици, збир буџетâ балканских протектората, ове дробежи државица, не домашује ни до колена. Али господин Заренков није ни тајкун, ни олигарх, ни јапи, него стваралац. Смирен и ведар, самосвестан и дубок, чврсто утемељен у вери и култури свог народа. Он је ктитор ове руске светиње на Делијском граду, у Јасику, на обронцима Медведника.
– Бог нам је послао баћушку Сергија – каже нам Вјачеслав Заренков након литургије и освештавања храма. – Срели смо се у Санкт Петерсбургу, причао ми је о Србији, о намери да се подигне овај храм и заснује манастир. Сагласио сам се да помогнем. Тако сам почео да долазим, тако су почели да долазе наши уметници и представници нашег хуманитарног фонда „Ствараоци света“, тако је почела градња овог храма. Настављени су наши сусрети, наше дружење са српском православном браћом.
У Србији му се, наглашава, допада све. Људи и храмови, уметност и храна,  дух и обичаји Срба, то што поштују своје претке и чувају своју културу, свој идентитет.
– Без обзира на недаће, чак и на то што их бомбардују, Срби су сачували радост живљења и веру. Увек су спремни да помогну другима, срца увек отворена за пријатеље. Желео бих да Срби сачувају своју идеју и свој пут, своју културу и обичаје, своје границе и своје људе расуте по свету. Желео бих да наставимо ово дубоко братство и пријатељство Србије и Русије. Да обновимо старе и изградимо нове мостове међу нама. А најбољи мостови су стваралаштво, култура, народни обичаји и заједничко предање, неимарство какво је уграђено и у овај храм пред нама. Потребно нам је стално српско-руско сусретање, међусобно јачање и обогаћивање, не само на дипломатском и државном нивоу, него сусретање и још боље упознавање наших обичних људи, наших уметника, делатника у разним областима. Потребно нам је боље повезивање и креативно прожимање наших савремених култура. Ми зато организујемо посете српских уметника Русији, као и руских уметника Србији. Доводимо руске књижевнике, сликаре, фотографе, композиторе... Они овде пишу, сликају, снимају, стварају музику, високу уметност надахнуту Србијом. Потом ћемо то објављивати, организовати изложбе, концерте, предавања, промоције тако насталих књига. На томе – на том високом стваралаштву и живој култури, на том познавању наших наслеђа и обичаја, на нашој заједничкој православној вери и духовности – можемо градити наше истинско заједништво за дуга времена пред нама.

***

Разумевање гусала
– Погледајте данас какву смо музику, какву историју и еп, какву жртву и подвиг имали пред собом док смо слушали гуслара – каже Вјачеслав Заренков. – Ми још не знамо добро српски језик, али, чим нас је прожео звук гусала и глас гусларев, веома добро смо разумели о чему је ту реч. Хвала Србима што су ту и што су такви, што су усправни и  што су браћа. Сваког добра желим вашој земљи и вашем народу.

***

Дарови
Срби из Бачеваца поклонили су три хектара земље за градњу овог руског манастирског комплекса у брдима изнад Дрине. Део земље је докупљен захваљујући прилозима. Створена је добра основа за јачање манастира, који би могао постати важан духовни центар и српско-руски мост.

***

Архимандрит
Светлих продорних очију које виде кроз засторе, риђобрад, мудар и самопрегоран, отац Сергије Фјодоров све чини целим бићем и чистим срцем. Тако служи литургију и дарује јабуку, тако дочекује госте и даје благослов путнику. Кад те пошкропи освећеном водицом, као да се пљусак на тебе сручио. Кад се насмеје, смеју се све планине до Цера и Златибора. Кад учини крсни знак, путеви се отварају пред нама.